BANKARSTVO NA

INTERNETU
Platne kartice
Dr Vojkan Vasković

1
 SADRŽAJ PREDAVANJA

• Istorijski razvoj • Problemi privatnosti

• Razvoj u YU prostoru • Problemi sigurnosti
• Pravila kartičarstva • Meñunarodni aspekti
• Podela kartica kartičnog poslovanja
• Tipovi kartica
– klasična
– poslovna
– zlatna
– Elektron
– čip
– Virtuelna
• Kartice na Internetu
• Pozdainsko poslovanje 2
 ISTORIJAT NASTANKA KARTICE
priča No 1
• 1914. Western Union telegrafska kompanija izdaje
povlašćenim i privilegovanim korisnicima karticu
za odloženo plaćanje.
• Izmeñu dva rata mnoge kompanije izdaju kartice
koje obezbeñuju uzimanje robe na kredit a ujedno
služe i kao kartice lojalnosti.
• Posebno su bile popularne trgovačke kartice
• 50-tih godina Bank of America započinje program
“Bankamericard”.
• 1977. godine to postaje Visa. 3
 VISA - danas
• Visa je vodeći svetski brend platnih kartica i najveći svetski
platni sistem.
• Sa više od milijardu i 200 miliona Visa kartica u opticaju sa
akceptantskom mrežom u 150 zemalja i sa 810 000
bankomata širom sveta, Visa je dostigla univerzalnu
popularnost.
• U 2002. godini Visini proizvodi su ostvarili 2,4 biliona
američkih dolara obima prodaje po karticama.
• Visa je takoñe najveći procesor finansijskih transakcija na
svetu.
• U jeku trgovačke sezone za vreme decembarskih praznika
Visina mreža širom sveta obradi više od 4 000 transakcija u
sekundi. 4
 Kartice za fizička lica
• Visa Classic
• Visa Gold
• Visa Platinium
• Virtual Visa
• Pri-pejd kartice
• Ko-brendirane kartice

5
 Kartice za pravna lica

• Visa Business Electron

• Visa Business
• Visa Business Gold
• Visa Corporate
• Visa Purchasing

6
 ISTORIJAT NASTANKA KARTICE
priča No 2
• Diners Club International

• 1949 godine Gdin Mc Namara .

• Diners Club International osnovan je 1950. godine u SAD-u,
kao prva kompanija u svetu koja je počela da se bavi
izdavanjem kreditnih kartica

7
 Diners Club International

DCI je podržan od strane Citigroup-a, vodeće svetske

finansijske organizacije (Citibank)

Vazi u preko 200 zemalja sveta

• 8.5 milliona PM
• 15 Miliona članova
• 800.000 ATMs , bankomata
• Kartica se izdaje u 64 Lokalne valute
• Promet DCI: $ 51 Billion u 2002
8
 Diners Club u SCG
• Počeo sa radom maja 1996 kao prva
meñunarodno validna kartica izdata u SCG
• Head office u Beogradu
• Poslovnice u Novom Sadu i Podgorici
• 10 regionalnih zastupnika
• 30.000 kartica
• 6.000 prijemnih mesta

9
 Trend rasta broja kartica SCG
25000

20000

15000

10000

5000

0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003

10
Trend rasta prijemnih mesta SCG
7000
6000
5000
4000
3000
2000
1000
0
1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003

11
 ISTORIJAT NASTANKA KARTICE U
JUGOSLAVIJI
• Krajem 60-tih godina započinju sa radom kartice
kod nas.
• 1969 u SFRJ kreće Diners. U najbolje vreme mao
je 46 000 korisnika.
• Atlas iz Dubrovnika - American Expres
• Kompas iz Ljubljane - EUROPAY
• Jugobanka Sarajevo - Visa za vreme Olimpijade.
• PRIMER: Beogradska banka 1991. dobija status
principala. Izdaje 11000 kartica i za godinu dana
ostvaruje promet od 3 000 000 $. 12
ISTORIJAT KARTICE U JUGOSLAVIJI

• Raspad bivše Jugoslavije.

• Prekidanje platnog prometa.
• Uvoñenje sankcija
• Kartice postaju domaće.
• Velika inflacija 1993. godine
• Osipanje kartica i trgovačke mreže.
• Svi izdavaoci kartica su znatno smanjili broj
kartica.
• Decembar 1998 godine pojavljuju se prve kartice
na Internetu (VISA elektron BBAD, BK kartica)13
 Slika domaćeg tržišta

• Na kraju 2005. godine ukupno je u Srbiji izdato:

– 2.650.000 Dina kartica,
– 251.000 Yuba kartica i
– 1.207.008 VISA kartica.
– Ukupan broj bankomata bio je 649 a
– POS terminala 38.178.

14
 Slika domaćeg tržišta
• Na tržištu Srbije postoje dve grupe konkurenata u oblasti
procesiranja platnih kartica:
– banke koje samostalno obavljaju procesing (in haus procesori)
– procesori- outsorsing procesiranje.
• U prvoj grupi su:
– Vojvoñanska banka (VISA i DinaCard),
– Poštanska štedionica (Yuba, Dina i VISA),
– Jubanka sada Alfa banka (samostalni procesing za
Yubu, Dinu i Vizu),
– Srpska banka ( samostalni procesing Dina i VISA) i
– Nacionalna štedionica-banka sada EFG banka
(samostalno procesira Dina karticu).
15
 Slika domaćeg tržišta
• U drugoj grupi su:

– Chip Card (osnovači-Udruženje banaka Srbije i banke koje su korisnici usluga)

– FirstData ( procesing se obavlja u Slovačkoj sa licencama za većinu kartica
uključujući i Dinu),
– EuroNet ( procesor u zemlji sa licencama za sve kartice osim MasterCard
akvajering).
– Melon (procesor u zemlji sa grčkim kapitalom, procesing za Dinu, i Vizu karticu),
– PayNet ( grčki kapital i procesing van zemlje sa licencama za sve kartice uključujući
i Dinu),
– Koperska banka ( procesor iz Slovenije, procesing po MasterCard za Intesa banku),
– Delta Singular (deo FirstData grupe, procesor iz Grčke, obavlja procesing za
MasterCard za HVB I Findomestic banku),
– Plasis ( Societe General banka za Vizu i MasterCard) i
– Principal POS ( Diners kartica).
16
 TRANSAKCIJE SA PLATNIM
KARTICAMA
• Transakcije sa platnim karticama su transakcije u punom
smislu reči.
• Obezbeñuju:
– Atomičnost (transakcije se izvršavaju kompletno ili se
uopšte ne izvršavaju)
• Novac se atomski menja za robu
– Konzistentnost (potpuna saglasnost učesnika
transakcje)
– Izolovanost (transakcije su nezavisne jedna od druge)
– Izdržljivost (Moguće je povratiti poslednje
konzistentno stanje)

17
 TRANSAKCIJE SA PLATNIM
KARTICAMA

• Zahtevi koje ovakav novac mora da ispuni:

– Authentifikacija (učesnici su poznati)
– Sigurnost (zaštita od falsifikata)
– Tajnost (nema prisluškivanja)
– Neporecivost (nema otkaza)
• Svi ovi zahtevi se obezbeñuju preko protokola i
kriptografijom

18
 TRANSAKCIJE SA PLATNIM
KARTICAMA

DODATNI ZAHTEVI:

• EKNOMIČNOST (transakcije nisu skupe)

• Zamenljivost (plaćanje u svim apoenskim iznosima )
• Proširivost (moguće je opsluživati veliki broj
korisnika)
• Raznolikost (korišćenje u različitim sistemima)
• Konzervacija (zadržavanje vrednosti)
– Novac zadržava svoju vrednost stalno,
– Novac ne može biti zagubljen u sistemu.
19
 PRAVILO KARTIČARSTVA NO 1

• Banka koja izdaje karticu je njen vlasnik.

• Osoba koja poseduje karticu je njen
korisnik.
• Banka daje karticu samo na korišćenje pod
uslovima navedenim u ugovoru.
• Banka kao vlasnik kartice ima pravo da je
ukine.
20
 PRAVILA KORIŠĆENJA PLATNIH
KARTICA
• Platne kartice se mogu koristiti na mestima na kojim
je istaknut naziv platne karice,
karice koju korisnik poseduje
(npr. Visa ili Mastercard na radnjama), pri čemu korisnik
može da koristi karticu u okviru odobrenog mesečnog
limita koji banka odreñuje;
• Korisnik platne kartice ne sme da ostavlja karticu kao
zalog ili sredstvo obezbeñenja;
obezbeñenja
• Korisnik mora ispoštovati zahtev za oduzimanje kartice
ukoliko prodajno mesto ili druge banke to zatraže po
nalogu Banke;
• Kartica čiji je rok važnosti istekao ne sme biti korišćena;

21
 KARTICE SE KORISTE ZA ?
• Plaćanje roba i usluga-korisnik
usluga može da koristi karticu za
bezgotovinska plaćanja robe i usluga u zemlji i inostranstvu, pri
čemu potpisuje račun/slip na isti način kao što je potpisao karticu,
ili koristi svoj PIN koji se tretira kao potpis;
• Podizanje gotovine- korisnik može da podiže gotovinu na
bankomatima i šalterima ovlašćenih banaka u zemlji ili
inostranstvu.
– Korisnik se identifikuje unosom svog PIN-a, pri čemu mora da vodi
računa o ispravnom unosu PIN-a, jer nakon trećeg neuspešnog unosa
bankomat zadržava karticu.
– Obično se plaća nakanada prilikom podizanja gotovine (uz iznos
transakcije) na bankomatima ili šalterima ovlašćenih banaka u
zemlji i inostranstvu.
• Plaćanje elektronskim putem- omogućava korisniku da obavlja
plaćanje elektronskim putem (Internet, kataloška ili telefonska
prodaja) i korisnik snosi rizik od zloupotrebe koji postoji pri
prenošenju broja kartice i ličnih podataka kroz javnu mrežu. 22
 PREDNOSTI ZA KORISNIKA AKO
POSEDUJE KARTICU

• Na osnovu kartice korisnik plaća do iznosa

raspoloživih sredstava na računu.
• Jednostavnije je rukovanje u odnosu na ček.
• U slučaju gubljenja postoji veća zaštita nego kod
čeka.
• Može da podiže novac na bankomatu 24 časa
dnevno

23
PREDNOSTI ZA PRIMAOCA KARTICE

• Smanjenje rizika poslovanja.

• Povećanje prometa.
• Povećanje sigurnosti naplate.
• Jednostavnije rukovanje u odnosu na ček.

24
 PREDNOSTI ZA BANKU

• Banka proširuje asortiman usluga.

• Smanjuju se troškovi poslovanja.
• Knjigovodstvo je jednostavnije.
• Prihodi banke se uvećavaju po više osnova:
– članarina,
– troškovi voñenja računa,
– kamata na kredit,
– dozvoljeni minus,
– povećanje likvidnosti banke,
– talozi na računima,
– trgovačka provizija,
– provizija na keš, i.t.d.
25
 GDE JE TU ZARADA ?

• Discont Rate Fee – Ova provizija predstavlja procenat koji

se naplaćuje na iznos svake prodaje koju trgovac procesira.
• Iznos varira zavisno od tipa procesiranja trgovačkog
računa koji je izabran.
• Trenutno, u SAD, real-time i manulno online procesiranje
imaju stopu od 2.15% do 2.45% dok je stopa za off-line
proceiranje u opsegu od 1.60% do 1.80%.
• Veće stope za online procesiranje su rezultat činjenice da
sa ovim procesiranjem trgovac nema pred sobom platnu
karticu pa su šanse za prevare i zloupotrebe veće.
• Veće stope od navedenih se mogu očekivati i kada je rizik
vezan za odreñeno poslovanje veći od standardnog, npr.
ako prodavac ima lošu kreditnu istoriju, ako je poslovanje
internacionalno i sl. 26
 GDE JE TU ZARADA ?

• Transaction Fee – Ovo su provizije za

procesiranje koje se naplaćuju za svaku
pojedinačnu transakciju koju trgovac izvodi,
uključujući procesiranje prodaje, chargeback-ove i
sl.
– Tipično ova provizija se kreće izmeñu 20 i 35 centi po
transakciji.
• Monthly Statement Fee – Ovo je provizija koju
trgovčeva poslovna banka mesečno naplaćuje za
svoje usluge.
– Kreće se u iznosu od 10 do 15 dolara.

27
 GDE JE TU ZARADA ?

• Monthly Minimum Fee – ova provizija se naplaćuje samo

ukoliko totalni Discount Rate Fee za odreñeni mesec ne
doseže predviñeni minimum.
– Ove provizije se obično kreću u opsegu 15 do 30 dolara mesečno.
• Primer: Neka je monthly minimum fee $25.00 a Dicount
Rate 2.30%. Ukoliko u toku meseca procesirate samo
$800.00 u prodajama plaćate Dicount Rate Fee od ukupno
$18.40 ($800.00 * 2.30%) ali će vam biti naplaćeno još
$6.60 kako bi dosegli predviñeni monthly minimum fee.
• Drugim rečima monthly minimum fee je suma koju ćete
sigurno platiti svakog meseca bez obzira na to koliki je bio
opseg prodaje.
• Ukoliko je discount Rate Fee naplaćen u toku meseca veći
od Monthly Minimum Fee nema naplate dodatne provizije.
28
 GDE JE TU ZARADA ?

• Application Fee – Neke poslovne banke

naplaćuju jednokratnu proviziju (izmeñu
$100.00 i $500.00) kao preduslov za
podnošenje zahteva za trgovačkim
računom.
• Zahvaljujući velikoj konkurenciji većina
kompanija danas ne naplaćuje tu proviziju.
• Ipak, treba imati na umu da su banke tu da
bi zaradile tako da ovu proviziju najčešće
naplate kroz druge provizije. 29
 GDE JE TU ZARADA ?

• Chargeback Fee – Ovo su provizije (obično

izmeñu $10.00 i $35.00) koje prodavac plaća kada
kupac ospori iznos koji mu je zadužen na kreditnoj
kartici kao posledica kupovine robe kod trgovca i
transakcija se vraća nazad.
• Ove provizije se nagomilavaju ukoliko trgovac
prodaje defektne proizvode, ili je proces koji se
koristi za isporuku problematičan.
• Veliki broj chargebacks ugrožava trgovčev račun i
dovodi ga u opasnost od gašenja. 30
 GDE JE TU ZARADA ?

• Reserve (Holdback) Fee – Neke poslovne banke

insistiraju na zadržavanju procenta od mesečne prodaje kao
dodatnog obezbeñenja od budućih chargebacks, posebno
ako je trgovac u industriji sa visokim rizikom.
– Ukoliko trgovac više meseci uzastopno radi bez problema ovaj
zahtev može prestati da postoji a novac će biti ponovo stavljen na
raspolaganje trgovcu.
• Address Verification Fee - U cilju smanjenja
chargeback-ova i prevara sistem verifikacije adrese
omogućava trgovcu da proveri da su informacije koje je
kupac dao istinite.
– Mada je obično ova usluga besplatna neke kompanije naplaćuju
malu proviziju za svaku transakciju.
31
 GDE JE TU ZARADA ?

• Voice Authorization Fee – Postoji mogućnost da

online sistem trgovca ili fizički POS terminali koje
koristi, u nekim intervalima ne bude funkcionalan.
• Neke kompanije naplaćuju odreñenu proviziju
kako bi prodavcu dozvolile da u takvim
situacijama telefonira odgovarajućem telefonskom
centru za autorizaciju kako bi procesirao uplate za
vreme dok mu osnovni sistemi koje koristi za
procesiranje uplata ne budu ponovo funkcionalni.
32
 GDE JE TU ZARADA ?

• Pored navedenih postoje i provizije koje zavise od tipa

autorizacije koju trgovac koristi:
• Za real-time procesiranje dodatne provizije su:
– Troškovi podešavanja sistema: jednokrato, izmeñu $100.00 i
$1000.00
– Gateway Fee : mesečno, izmeñu $10.00 i $35.00, naplaćuje
payment gateway
• Za manuelno online procesiranje dodatne provizije su:
– Troškovi iznajmljivanja ili kupovine odgovarajućeg softvera:
višekratno ili jednokratno, $200.00 do $700.00 za kupovinu
• Za maloprodajno procesiranje dodatni troškovi su:
– Troškovi iznajmljivanja ili kupovine opreme: višekratno ili
jednokratno, za kupovinu od $200.00 pa naviše
33
Podela kartica

PODELA KARTICA

• Platne
– Bankarske
– Ostale organizacije nosioci franšiza i kompanije
• Ostale
– Klubske
– Identifikacione

34
Podela kartica

PODELA KARTICA

• Bankarske
– Svetski sistemi
• Kreditne
• Debitne
– Lokalni sistemi
• Nacionalne kartice
• Kartice lokalnih banaka
• Ostale organizacije (nebankarske – agencije - firme)
– Svetske franšize
• Diners club
• American Express
– Kompanijske kartice
• Kartice koje izdaju firme 35
Podela kartica

PODELA KARTICA

HORIZONTALNA VERTIKALNA

• Kreditne • Platinasta
• Debitne • Zlatna
• Interne ili • Poslovna
korporacijske • Klasična
• Kartice lojalnosti • Elektron
• On line

36
Podela kartica

PODELA PLATNIH KARTICA

1. Na bazi izmirivanja obaveza nastalih

korišćenjem kartice
2. Na bazi mogućnosti korišćenja u zemlji i/ili
inostranstvu
3. Sa tehnološkog aspekta
4. Na bazi saradnje banke izdavaoca sa
(ne)profitnim organizacijama

37
Podela kartica

Na bazi izmirivanja obaveza nastalih

korišćenjem kartice:

• Pay before (pre-paid kartice)

• Pay now (debitne kartice)
• Pay later (kreditne kartice)

38
Podela kartica

SA ASPEKTA IZMIRIVANJA OBAVEZA

• PAY BEFORE (PRE-PAID KARTICE)

• Unapred se uplaćuju sredstva i troši se samo do nule.
• Studenti i omladina
• Grañani koji ne ispunjavaju uslove za dobijanje
ostalih kartica
• Grañani koji žele da na najjednostavniji i najbrži
način doñu do kartice
• Svi oni koji žele da poklone karticu

39
Podela kartica

SA ASPEKTA IZMIRIVANJA OBAVEZA

• PAY NOW (DEBITNE KARTICE)

• Novac u principu mora biti na računu u trenutku
kada se troši.
• Klasične debitne kartice
• Debitne kartice sa odobrenim prekoračenjem
• Debitne kartice sa odloženim plaćanjem

40
Podela kartica
SA ASPEKTA IZMIRIVANJA
OBAVEZA

• PAY LATER (KREDITNE KARTICE)

• Charge kartice – izmirivanje obaveza u celosti
• Revolving kartice – izmirivanje definisanog dela
obaveza
• Installment kartice – izmirivanje obaveza u
jednakim ratama

41
Revolving kartice – izmirivanje definisanog
dela obaveza

42
Podela kartica

SA TEHNOLOŠKOG ASPEKTA

• Embosirane sa magnetnim zapisom

• Kartice koje sadrže samo magnetni zapis
• Kartice koje sadrže chip (i magnetni zapis)
• Optičke kartice
• Virtuelne kartice

43
 Other Smart Card Types

SIM card

Crypto card
USB token

Java card
Memory card
SOURCE: ANDREAS STEFFEN

44
 Laser Optical Memory Card
Capacity: 1MB - 1GB

45
Podela kartica

VRSTE PLATNIH KARTICA

Sa aspekta mogućnosti korišćenja u zemlji i/ili

inostranstvu:

• Nacionalne
• Internacionalne

46
Podela kartica

Sa aspekta saradnje banke izdavaoca sa

(ne)profitnim organizacijama
Affinity kartice
Rezultat saradnje banke i grupa pojedinaca okupljenih oko zajedničkog cilja,
najčešće hobija

• Co-branding kartice
Rezultat saradnje banke i kompanija koje žele da nagrade svoje klijente
Cobrand ugovori omogućuju uspostavljanje partnerskih odnosa izmedju izdavaoca kartica i
banaka ( i ostalih organizacija ) čime :

• a. Izdavaoc kartice dolazi do novih klijenta

• b. Sigurnija naplate potraživanja
• c. Olakšano izdavanje kartice , manji obim potrebne dokumentacije
• d. Partner dobija bezgotovinski instrument plaćanja za svoje klijente bez značajnih
ulaganja u razvijanje sistema za sopstvenu karticu .
• e. Partner ima pristup svim ostalim prodajnim mestima sa kojima izdavaoc ima ugovor
pod istim uslovima .
47
• f. Partneri dele zaradu i troškove shodno cobrand ugovoru .
 Kompanijske Kartice

• Kartice izdate od strane organizacije ili preduzeća koje

omogućuju kupovinu roba ili usluga u maloprodajnim
sistemima izdavaoca kompanijske kartice u zemlji ili
svetu ( koliko je internacionalna kompanija u pitanju ) .
• Najrasprostranjenije su kompanijske kartice za
kupovinu :
– Goriva na benzinskim pumpama
– Kartice lanaca prehrane
– Fashion kartice
• Ove kartice korisnicima omogućuju odgovarajuće
benficije ( popuste pri kupovini , nagrade itd .)
48
Opšti model plaćanja karticama

1) prikazuje karticu
POTROŠAČ TRGOVAC

Traži i dobija
autorizaciju
Predaje
Sistem autorizacije transkaciju za
prenos

POTROŠAČEVA TRGOVČEVA
BANKA KOJA BANKA KOJA
IZDAJE KARTICU POTRAŽUJE

49
 KAPACITET SMEŠTANJA PODATAKA
Tip kartice Kapacitet Mogu}nost Cena kartice Cena čitača
podataka procesiranja POS
Kartica sa 140 byte nema 0,20 - 0,75 $ 750 $
magnetnom
trakom
Memorijska 1 Kbyte nema 1 - 2,50 $ 500 $
kartica sa
integrisanim
kolom
Kartica sa 8 Kbyte 8 -bit cpu 7 - 15 $ 500 $
mikroprocesoro 16 ili 32 bit
m
Optička 4,9 Mbyte nema za sada 7 -12 $ 3500 - 4000 $
memorijska
kartica

VIRTUELNE KARTICE
50
 VERTIKALNA PODELA KARTICA

• Na ovaj način se vrši segmentacija tržišta.

• Za svaku kategoriju platežno sposobnih postoji
odreñena kartica koja je ujedno i stvar prestiža.
• Platinasta
• Zlatna
• Klasična
• Elektron SEGMENTACIJA
• Poslovna

51
Segmentacija kartica

ZAŠTO JE SEGMENTACIJA
POTREBNA

• Segmentacija je potrebna kako bi odredili:

– Profil rizika klijenta
– Profitabilnost klijenta
– Verovatnost prodaje drugih proizvoda istom
klijentu

52
Segmentacija kartica

ODNOS PROFITABILNOSTI

A
Premium Korisnici
B
Dobra kreditna
sposobnost
C
Srenja kreditna
sposobnost
D
Mala kreditna
sposobnost

Broj korisnika u Udeo u profitabilnosti

portfoliu
53
Segmentacija kartica

DEFINISANJE STRATEGIJE PREMA

KORISNICIMA

Upravljanje Zadržavanje Povećanje proizvoda Usluge klijentima

kreditnim
linijama
A:Najvredniji Agresivno Zadržavanje Osiguranje, program Visoko kvalitetna
povećanja preko ponude sa lojalnosti, željene stope i stope lična usluga
ponude nižim cenama depozita

B:Dobar Srednja Zadržavanje Osiguranje, druge usluge Automatizovano

kreditni rejting povećanja preko ponude sa bazirane na proviziji
nižim cenama
C:Srdenji Nadgledanje Nema ponude Nema ponude Automatizovano
krdeitni rejting

D:Nedostatak Smanjenje Odbijanje preko Usluge zasnovane na proviziji Automatizovano

kreditne cene
sposobnosti 54
Segmentacija kartica

SEGMENTACIJA

• Segmentaciju klijenata se definiše kroz:

• Demografske parametre (Godine starosti, pol)
• Socioekonomske parametre (prihodi,
stanovanje, edukacija)
• Geografske parametre (lokacija stanovanja)
55
Segmentacija kartica

SEGMENTACIJA

• Segmentaciju klijenata možemo se postići kroz niz

ostalih parametara u kartičnom poslovanju:
– Plaćanje na prodajnom mjestu vs. podizanje
gotovine
– Vrsta prodajnog mesta gde se dogañaju
transakcije
– Kupovina u zemlji vs. kupovina u inostranstvu
– Volumeni transakcija
– Ostali bankarski proizvodi i usluge prodati
klijentu (lojalnost) 56
Segmentacija kartica

Izvori podataka za segmentaciju

• Aplikacija klijenta
• Transakcijski podaci

57
Segmentacija kartica

Izvor podataka za segmentaciju (trans.)

58
KLASIČNE KARTICE

59
 OSOBINE KLASIČNIH KARTICA

• Direktno je vezana za partiju tekućeg

računa korisnika (debitne)
• Embosirane.
• Sa magnetnom pistom.
• Rade i preko limita, (off line rad)
• Sa njima je moguće da račun uñe u minus.
• Rade na in printerima, POS i ATM
60
 UREðAJI ZA KLASIČNU KARTICU I
ELEKTRON KARTICU

• POS

IN PRINTER je ručni ureñaji

61
po samoposlugama
 PLAĆANJE NA POS TERMINALU
1 Pre početka rada
file transfer.
• Stalna poruka :čekam karticu
Izmena podataka i
• Kada se provuče kartica crne liste .
– nije pročitano
– nepoznata kartica Ako je iznos veći od limita POS-a
– zadržati karticu javlja poruku “čekam vezu”
(ovo zavisi od kartice klasik ili ?
– kupovina iznos
• unosi se iznos
• POS vrši proveru kartice
Na kraju rada file transfer.
• štampa se račun
Dnevno stanje sa transakcijama
62
ČITAČI KARTICA

63
POSLOVNE KARTICE

64
 OSOBINE POSLOVNE KARTICE

• Vezana je za račun firme.

• Glasi na ime korisnika.
• Tehnologija može biti kalsična, elektron ili
bilo koja druga.

65
ZLATNE KARTICE

66
 OSOBINE ZLATNE KARTICE

• Elitna kartica.
• Daje se malom broju dobrostojećih
korisnika.
• Podrazumeva račun u banci sa depozitom
(od banke do banke je različit depozit)

67
PLATINASTA KARTICA
Najviši nivo ekskluzivnosti
Nikakvih limita niti ogranićenja
Veoma mali broj izdatih kartica

68
 ON LINE KARTICE
VIRTUELNE KARTICE

On line kartice samo za upotrebu na Internetu

Izdaju ih virtuelne banke i veliki portali

69
 VIRTUELNE KARTICE

• Virtuelizacija novca dovela je do stvaranja

digitalnog novca
• Virtuelizacija bezgotovinskih sistema
plaćanja dovela je do stvaranja elektronskog
čeka.
• Sada je na redu virtuelizacija platnih kartica
javlja se po prvi put virtuelna kartica
(Virtual account).

70
 VIRTUELNE KARTICE

• Tačnije rečeno ovo i nije kartica pre se može govoriti o

virtuelnom računu sa kojim se postupa tehnološki isto kao
i sa karticom ali je jedino moguće ga primeniti na
Internetu.
• Na taj način Internet je dobio svoj ekskluzivni
sistem plaćanja razvijen jedino za njegove potrebe.
• Virtuelna kartica je ponuñena kao rešenje koje omogućava
da se trgovac i kupac meñusobno identifikuju i
autentifikuju i da bi transakcija mogla da se obavi u
zaštićenom obliku a da se realna kartica ne koristi za
obavljanje transakcije na otvorenoj mreži.

71
 VIRTUELNE KARTICE - ZAŠTO

• Pošto uvek postoji jedan mali procenat da podaci sa kartice

budu pokradeni to je ovakva kartica dobar metod da se
realna kartica sačuva od mogućih zloupotreba a da se
ponudi jednostavno rešenje koje je lako za upotrebu.
• Osim toga korisnici su radije spremni da rizikuju sa
karticom koja nije direktno vezana za njihov račun u banci.
Ovo je i bio osnovni motiv da se ovakav proizvod izbaci
na tržište.
• Virtualne kartice predstavljaju trenutna poslednji korak u
razvoju kartičarskih sistema.
• Internet je stvorio uslove da se od realne kartice preñe na
virtuelnu iz prostog razloga što za internet realna kartica
nije ni bitna.
72
 VIRTUELNE KARTICE

• Virtuelne kartice mogu se javiti dva oblika i

to:
– Reference card i
– WEB card

73
 VIRTUELNE KARTICE
• Reference card
– Reference card se najpre može definisati kao vizitkarta
ili kao priručna memorija da korisnik jednostavno kada
zaboravi podatke ima gde da ih proveri na nekom
fizičkom medijumu.
• Može biti plastična, na papiru ili nekom sličnom materijalu i
sadrži sledeće elemente:
– -Naziv Banke izdavaoca kartice,
– -Ime korisnika
– -Broj kartice
– -Datum važnosti kartice.
– Ovo su popdaci koji se i unose prilikom svake transakcije.
• Na Reference card-u neizostavno mora stajati, "For Internet
use only" i ne može se koristiti ni na koji drugi način osim
na Internetu. 74
 VIRTUELNE KARTICE

• WEB cartd
– jednostavno može definisati kao zaštićena e-
mail poruka sa podacima koji bi se inače
nalazili na reference card.
• Preuzimanje WEB card-a je moguće i sa
zaštićenog dela sajta banke izdavaoca
kartice.
– -Naziv Banke izdavaoca kartice,
– -Ime korisnika
– -Broj kartice
– -Datum važnosti kartice

75
 VIRTUELNE KARTICE
Zašto
• U sveti se toliko priča o tome kako je opasno korišćenje platnih kartica
putem Interneta da se mnogi ustručavaju da svoje podatke sa kartice
daju nekome na mreži.
• Ovaj strah koliko je opravdan ili ne to će vreme pokazati ali je on
trenutno veliki limitirajući faktor za dalji razvoj poslovanja na
Internetu.
• Uvoñenjem virtuelne kartice koja nije direktno vezana za realnu
karticu omogućava da se po njoj zadaju drugačiji limiti nego za realnu.
• Osim toga korisnik koji poseduje ovakvu karticu može pažljivije da
prati stanja , tačnije rečeno može da prati svaku transakciju i da je
lično autorizuje.
• Ovakvu karticu može dobiti bilo koji korisnik bez obzira na to da li
ima račun u banci ili ne.
• Ovo je moguće zato što ova kartica može biti:
– vezana direktno za partiju tekućeg računa,
– može biti vezana za priped račun ili za liniju kreditnog računa.
76
 VIRTUELNE KARTICE

• Posebno je interesantan "pripeid račun" koji se

sada po prvi put javlja. Ovo se čini kao jedan od
najsigurnijih metoda za korišćenje putem
Interneta.
• Korisnik kupi karticu - "pripeid račun" u visini
iznosa za koji misli da mu je potreban, sa njim
plaća do iznosa koji je na kartici.
• Ukoliko doñe do toga da je neko otkrio račun i
počeo da ga koristi, najviše što može da ošteti
vlasnika "prepaid računa" je iznos koji je ostao na
samom računu.
• Korisnik je maksimalno zaštićen, trgovac takoñe. 77
 VIRTUELNE KARTICE

• S obzirom na to da novčani iznosi na "prepaid

računu" mogu biti relativno mali to automatski
demotiviše potencijalne provalnike da za male
iznose na računima imaju veliki rizik.
• Govoreći o riziku korišćenja ove kartice odmah
pada u oči da za ovaj tip kartice nije potreban PIN.
• Pošto korisnik popunjava svoje ime, broj računa
(broj kartice), datum važnosti i naziv izdavaoca
kartice to se svi ovi podaci objektivno mogu
tretirati kao PIN jer je mala verovatnoća da neko
može da sve to pogodi (ukoliko nezna).
78
 INTERNE ILI KORPORACIJSKE
KARTICE

• Izdaju ih pojedine firme ili korporacije.

• Služe za lokalnu upotrebu i obavljanje lokalnih
poslova.
• U principu su kreditne kartice
• Ponekad svom korisniku donose odreñene
prednosti.
• Vezane su za jednu firmu.

79
 KARTICE LOJALNOSTI

• Široko su rasprostranjene.
• Vezane su za odreñenu firmu.
• Firmi obezbeñuju stalni promet.
• Korisnik dobija robu ili usluge sa velikim
popustom.
• Firmi obezbeñuju stalne porudžbine odreñenom
dinamikom.
• Firmi obezbeñuju povećanje obrta kapitala.
80
 KARTICE LOJALNOSTI

• Trgovinske kuće
– Kartice lojalnosti su se pojavile relativno davno i 20-30-tih godina
prošlog vela su bile veoma popularne u SAD-u.
– Masovno su ih koristile prodavnice kako bi povećale promet.
– Cilj je bio da se kroz popuste na količinu privuku kupci da redovno
dolaze u jednu prodavnicu.
– Čisto tehnološko ograničenje masovnog širenja bilo je to što je
svaka nabavka morala da se registruje na kartici donosioca što je
značilo da je primena moguća u manjim prodavnicama ili
lokalnom lancu prodavnica.
– Papir je podložan prljanju, falsifikovanju nepraktično je da se svaki
put sabira ili izdaje novi kada se stari popuni.
– To su bili ograničavajući činioci za masovnije korišćenje.
81
 KARTICE LOJALNOSTI

• Ovakvo stanje bilo je sve do pojave kartica sa magnetnim

zapisom ali su se i one pokazale ne mnogo efikasnijim jer
je bilo lako da se falsifikuju.
• Tek pojavom čip kartica stgvoreni su tehnološki uslovi da
se masovno primeni ovaj način poslovanja.
• Internet poslovanje je potencijalno najperspektivnija oblast
za ovu karticu.
• Postoji li bolji i perspektivniji posao od sticanja korisnika
širom sveta koji će redovno u odreñenim intervalima
kupovati na Vašem sajtu.

82
 KARTICE LOJALNOSTI
Ekonomski razlozi

• Korisnik koji jednom doñe na Vaš sajt i kupi robu

doneo Vam je jednokratan prihod za koji ste
morali da uložite veći deo kako bi ste tog
korisnika obavestili o postojanju sajta i doveli da
on tu nešto kupi.
• Ako taj korisnik doñe dva puta na sajt i oba puta
nešto pazari onda se troškovi reklame dele na dva
računa koji su napravljeni od strane tog korisnika.
• Ako se zna da troškovi reklame kod nekih
proizvoda idu i do 80% zarade onda su to značajna
sredstva koja se štede ako jedan korisnik dolazi
više puta kod Vas.
83
 KARTICE LOJALNOSTI

• Naravno ne treba biti sebičan i logično je da se

takvom korisniku ponudi deo Vaše zarade tako što
će za svaki njegov sledeći račun kod Vas on dobiti
popust.
• Na taj način i Vi i korisnik imate zaradu.
• Registrovanje svih aktivnosti nekog korisnika na
Vašem sajtu je relativno jednostavno
(PIN,PASWORD) i svaki njegov sledeći račun
dobija bonus u vidu smanjenja cene ili
učestvovanja u nagradnoj igri, putovanje i.t.d.
• Ovo je dobar motiv da se kupac redovno vraća i
nabavlja kod istog snabdevača. 84
 KARTICE LOJALNOSTI
• Ipak vrhunac trgovačkog umeća je kada Vam kupac dolazi redovno sa
odreñenom dinamikom i kod Vas redovno kupuje ili nabavlja robu koju ili
unapred poručuje ili je to isti asortiman.
• Analizirajmo sledeći primer klasične prodavnice.
– Odreñeni kupac dolazi u prodavnicu i svakog utorka kupuje 10 flaša vina.
– Posle o izvesnog perioda trgovac pravi dogovor sa kupcem da pošto je
redovna mušterija dobije veliki popust na svaku sledeću porudžbinu pod
uslovom da i dalje redovno istim dimamikom nabavlja istu rogbu.
– Ovakvu ponudu teško da bi neko odbio.
– Za trgovca je to izuzetno dobra pozicija.
– Nabavka robe koja se dalje distribuira se podešava prema kupcu.
– Svakog ponedeljka trgovac angažuje novčana sredstva da nabavi robu
koju će u utorak da proda i da dobije novac nazad.
– To znači da je obrt kapitala 52 puta godišnje a da su njegova novčana
sredstva angažovana samo 52 dana.
– Ovakvi uslovi omogućavaju trgovcu da svom redovnom kupcu da veliki
popust a da on sam ostvari daleko veće prihode nego kada bi čekao
nepoznatog kupca sa zarobljenim novčanim sredstvima i lagerom u 85
magacinu.
KARTICE LOJALNOSTI SAOBRAĆAJU

SVE VELIKE AVIO PREVOZNIČKE FIRME

IMAJU KARTICE LOJALNOSTI

86
KARTICE LOJALNOSTI SAOBRAĆAJU

• Meñu najbrojnijim emitentima kartica lojalnosti nalaze se

avio-kompanije.
• Istraživanja skandinavske avio-kompanije SAS pokazala
su da preko 50% prihoda donose tzv. Frequent Flyer
putnici, odnosno putnici koji često putuju.
• Danas gotovo da nema avio prevoznika koji ne emituje
neku vrstu kartica lojalnosti.

87
KARTICE LOJALNOSTI SAOBRAĆAJU

• Ovakvu poslovnu politiku slede sve više i:

– velike železničke kompanije,
– autobuski prevoznici,
– feribot kompanije,
– rent-a-car agencije
– lanci hotela.
• Najnoviji trend predstavljaju platne kartice izdate u
co-brendingu sa nekom od banaka.
• Ove kartice nalaze se najčešće u nekom od svetskih
kartičnih sistema kao što je VISA, Diners,
AmericanExpress ili Mastercard.
• Ove kartice mogu biti debitne ili kreditne i omogućavaju
korisniku plaćanje kako saobraćajnih tako i svih ostalih
prozvoda i usluga. 88
KARTICE LOJALNOSTI SAOBRAĆAJU
• U zavisnosti od potreba avio-prevoznik ili druga
kompanija u sistemu lojalnosti vrši segmentaciju tržišta
izdavanjem više vrsta kartica koje donose različita prava
korisniku.
• Najčešće postoje dve ili tri kartice, obično su to klasik,
srebrna i zlatna a naziv zavisi od kompanije.
• Kod transportnih kompanija poeni se dobijaju na osnovu
ostvarenih milja koje su poznate za svaku destinaciju.
• Početni broj milja za dobijanje prve kartice se razlikuje od
kompanije do kompanije a to može zavisiti i od zemlje u
kojoj se kartica izdaje.
• Kod trgovina računaju se količine odreñenh vrsta roba koje
su kupljene.

89
KARTICE LOJALNOSTI SAOBRAĆAJU
• Kompanija ima veliki broj mogućnosti da svoj nastup i
uslove prilagodi potrebama odreñenog tržišta, sezoni ili
drugim zahtevima.
• Razvijeni sistemi lojalnosti kod avio-kompanija uključuju i
letove partnerskih avio-kompanija iz odreñene alijanse,
rent-a-car usluge, usluge hotela, drugih vidova prevoza ili
proizvode sa odreñenim robnim markama.
• Ostale bitne prednosti za korisnika su:
– veća dozvoljena količina prtljaga,
– korišćenje kompanijskih prostora na aerodromima,
– putno osiguranje,
– korišćenje kartice za plaćanje telefonskih računa i drugo.
• Segmentacija tržišta se dodatno može vršiti po starosnoj
strukturi ili nameniti posebnim grupama stanovništva kao
što su studenti, penzioneri ili odreñenim organizacijama i 90
udruženjima.
KARTICE LOJALNOSTI SAOBRAĆAJU

91
Grupa kioska za samostalnu registraciju Lufthanse
 EKS YU U TRANSPORTU

• Slovenačke železnice
• Adrija

• U Hravatskoj INA

92
 KARTICE LOJALNOSTI FUDBALSKI
KLUBOVI
• Italija
– Roma
– Lacio
• Nemačka
– Borusja
– Ukupno četri kljuba
– Banka stoji iza kartice

93
 KARTICE LOJALNOSTI KOD NAS

• KLINIKA ANLAVE

• KLINIKA HADŽI TANOVIĆ

Merkator PIKA
94
 ELEKTRON KARTICA

• Prva prava zamena za ček tekućeg računa, štedne

knjižice i gotovine.
• Najmasovniji instrument plaćanja, više od 100
miliona ljudi je koristi.
• Sve vodeće banke sveta je imaju
• Debitna bankarska kartica
• Koristi se isključivo na ATM i POS ureñajima.
• To je prelazna faza ka smart kartici.

95
 ELEKTRON TEHNOLOGIJA

• Pri radu sa Elektron karticama svaka transakcija se

autorizuje u on-line režimu rada (provera stanja
računa) bez obzira na visinu iznosa.
• Platni promet izmeñu banaka i trgovaca, učesnika
u poslu, obavlja se elektronskim putem, nema
“papirologije”
• Mogućnost zloupotrebe minimalna

96
ELEKTRON KARTICA

97
IZGLED ELEKTRON KARTICE

98
VISA ELEKTRON KARTICA
ZADNJA STRANA

99
 LOŠE STRANE KARTICA SA
MAGNETNOM TRAKOM

• Mogućnosti smeštanja podataka su ograničeni bez

obzira na gustinu zapisa.
• Smeštajni prostor za podatke je mali
• Nemaju nikakve mogućnosti da samostalno nešto
izračunaju.
• Nemaju nikakav sistem zaštite
• Jedina zaštita je PIN

100
Priprema sloga i štampanje kartice

PRIPREMA SLOGA ZA IZDAVANJE

KARTICE

• Korisnik na šalteru dobija formular

popunjava ga.
• Formular se pozadinski unosi u aplikaciju.
• Formira se slog za svakog korisnika
• Generišu se: Broj kartice, PIN.
• Podaci se pripremaju za štampanje kartice.

101
Priprema sloga i štampanje kartice

Priprema podataka i
personalizacija – Gde?
Priprema podataka je proces gde se generišu karakteristični
podaci o korisnicima i kriptografski ključevi.

Zbog kompleksnosti sistema banke imaju

tri mogućnosti:

• Priprema podataka u “bureau”, personalizacija u “bureau”

• Priprema podataka u “in house”, personalizacija u “bureau”
• Priprema podataka u “in house”, personalizacija u “in house”
102
Priprema sloga i štampanje kartice

Proces personalizacije magnetne kartica

Sistem za personalizaciju

Card Issuer
Host System

Podaci

Host Security Module

Personalizovana
kartica sa magnetnom
103
trakom
Priprema sloga i štampanje kartice

Personalizacija smart kartica

Sistem za personalizaciju
CA

Card Issuer
Host System

Novi
Podaci
P3CM
Podaci

HSM
Personalizovana
smart kartica 104
Priprema sloga i štampanje kartice

Smart card podaci

MR C PERRY MRS S CARR MISS L KING MR S DAVIES MR G POYET

Card 1 Card 2 Card 3 Card 4 ----- Card n

Emboss Mag Stripe Other Carrier Chip

Data Data Data Data Data

Podaci
• Ime korisnika Datum isteka Podaci za proveru PIN-a
• broj računa Vrsta kartice Podaci za proveru sadržaja mag. zapisa
Dodatni podaci za čip
• Application selection data Risk management data Application keys
• Multiple application data Symmetric & Asymmetric PIN and PIN encryption
105
key
Priprema sloga i štampanje kartice

ŠTAMPANJE KARTICA

106
 IZDAVANJE KARTICE

• Korisnik dolazi na šalter.

• Na potpis preuzima karticu.
• U zapečaćenoj koverti dobija PIN

107
TEHNOLOGIJA RADA PLATNIH
KARTICA

108
 KLASIČAN NAČIN RADA

• Trgovac formira slip na

zbirnu vrednost.
• Slip se stavlja u inprinter i
štampa u 3 primerka
• Jedan slip se daje
korisniku, jedan zadržava
trgovac i jedan ide u
centar za procesiranje na
naplatu.

109
 KLASIČAN NAČIN RADA

• Na kraju dana trgovac

pravi zbirni slip.
• Provlači ga kroz
inprinter.
• Izračunava vrednosti
– ukupnu cifru
– proviziju
– njegov iznos
• unosi broj transakcija

110
 KLASIČAN NAČIN RADA

• Nalog za isplatu
gotovine je bankarska
šalterska transakcija.
• Nije baš uobičajena.
• Keš se podiže na
bankomatima.

111
 POS I INTERNET

• Sve prethodne poslove radi POS terminal:

– pre početka rada razmena podataka
– za vreme rada evidencija transakcija
– na kraju rada stanje blagajne + provizije
– na kraju dana bilans stanja i razmena podataka
sa procesorom.
• Internet sve isto samo je sve kod procesora.

112
 GLAVNE SISTEMSKE KOMPONENTE

• VisaNet Interchange Centers (VICs). (VisaNet centri za

razmenu)
• VisaNet Access Points (VAPs). (VisaNet pristupna
tačke)
• Procesing centri.

113
 SISTEM POVEZIVANJA
VAP
ATM
VAP VIC VAP

POS
VAP
PAYMENT
INTERNET PROVIDER
KORISNICI
KORISNICI
KORISNICI
KORISNICI
KORISNICI
KLASIČAN RAD BANKA KORISNICI
KORISNICI
IN PRINTER PRINCIPAL KORISNICI

KARTICE
PRIPADAJUĆI PRIPADAJUĆI PRIPADAJUĆI
ČLANOVI ČLANOVI ČLANOVI
114
 POZADINSKO POSLOVANJE
• Banka prihvata slipove od trgovaca unosi ih i
formira slog za svakog trgovca.
• U 12 časova radi se presek stanja u batch obradi se
rade razvrstavanja i razdvajanja svih slogova.
• Radi se obračun provizija i formiraju se nalozi za
plaćanje, trgovcima drugim principalima i
procesoru, a ujedno se priprema slog za ažuriranje
partija tekućih računa.
• Slogovi sa POS, ATM i Interneta se automatski
tokom dana ažuriraju i u preseku stanja samo se
115
formiraju nalozi za isplatu.
 ODNOSI KOJI MOGU DA SE
USPOSTAVE

1. Moja kartica moja mreža

2. Moja kartica tuña mreža
3. Tuña kartica moja mreža PROCESOR
BANKA
PRINCIPAL II

BANKA PRIPADAJUĆI PRIPADAJUĆI PRIPADAJUĆI

PRINCIPAL I ČLANOVI ČLANOVI ČLANOVI

PRIPADAJUĆI PRIPADAJUĆI PRIPADAJUĆI

ČLANOVI ČLANOVI ČLANOVI

116
 ODNOSI KOJI MOGU DA SE
USPOSTAVE
• 1. Moja kartica moja mreža
– provizija principala 3% puna vrednost se zadržava
• 2. Moja kartica tuña mreža
– provizija principala I vlasnika kartice 2% vlasnika
mreže 1%
• 3. Tuña kartica moja mreža
– provizija principala I vlasnika kartice 1% vlasnika
mreže 2%
• 4. Procesor se ugrañuje izmeñu kroz
ugovorni odnos
117
 CASE STADY
Internet i mobilna plaćanja
DOMAĆA PLATNA KARTICA
AKADEMIK CARD
www.akademikcard.com

118
 ŠEMA PLAĆANJA AKADEMIK CARD
Nacionalni Switch centar (NBS)

APN doo Beograd -

Licencor

Akademik Card Switch

centar
Service provider
firme
Cards procesor 1 Cards procesor 2

Cards procesor 3 Cards procesor n

Banke izdavaoci
Nosioci platnog prometa Trgovci-akceptanti

Banka 1 Banka 2 Trgovac 1 Trgovac 2

Banka 3 Banka n Trgovac 3 Trgovac n

Korisnici Akademik Card Studenti, nastavno osoblje i
Univerziteti, Fakulteti, Vise skole,
Programa zaposleni u visko-obrazovnim
Instituti
institucijama

119
 TIPOVI LICENCI

Banka Cards
procesor

Izdavalac/Proces
or POS isplate

Vlasnik
mreze/Procesor ATM
Banka Cards
procesor

Vlasnik
mreze/Procesor POS
Banka Cards kupovina
procesor

Vlasnik mreze/Procesor
E-commerce
Banka Cards 120
procesor
 Primer procedure izdavanja kartice

Procesor
Procesor banke
banke
(opciono)
APN Centar za (opciono)
Procesira i prosledjuje zahtev personalizaciju Azurira bazu korisnika

Vrši izradu PIN-a i personalizaciju kartice

I-commerce / M-commerce / Home Banking

Narucuje izradu Otvara racun

Banka Izdavalac kartice Banka Izdavalac

Izveštava korisnika
Dostavlja primljene i urucuje karticu
zahteve

Fakultet A Fakultet A

121
 Proces transakcije kada je banka izdavalac
istovremeno i banka trgovca

Trgovac
Korisnik kartice
Stop
lista
Ako je kartica na Stop Ako nije u Stop listi
listi

Komunikaciona
mreza
Instrukcije?

Oduzeti karticu

Telefonska Cards procesor

Banka
autorizacija 122
izdavalac
 Proces transakcije kada su banka izdavalac i banka
trgovca različite – korak 1.

1.
2. POS salje
Za kartice
3. Procesor
4.
5.
6.
7.Trgovac
Podaci
Switch
Banka/ upit
Procesor
centar
se
dobija Svitch
izdavaoca
prosleñuju centru
na prosledjuje
Stop listi
informaciju
odobrava Switch
banci
vraca
upit za “tudje
odbija
oiliizdavaocu
uspe
odgovor
odbija ”transakcije
procesoru
šnosti (kartice
autorizaciju
Switch
opciono
transakcije
izdavaoca
centru
)
2
1

7
Trgovac 3 Akademik Card
Switch centar
6
Komunikaciona
mreza
4
5
Banka izdavalac Cards Procesor
(IPP) 123
 Proces transakcije kada su banka izdavalac i banka
trgovca različite – korak 2.

Zaduzenje korisnika
Korisnik kartice Banka izdavalac

Isporuka

Obrada

NBS – Kliring Zaduzenje banke

Placanje
Odobrenje banke
trgovcu

Akademik Card Switch centar

Trgovac Banka trgovca Obrada
124
 Modeli priključenja Procesora i banaka u šemu plaćanja

3.Banka
4
1.
2. Procesor
Bankaima
se se
licencira
ATM
licencira
i POS
za
i sklapa
iATM
mre
sertifikuje
žu
Iugovor
POS
(VISA/MasterCard)
inakon
ukljucuje
sa procesorom
testiranja
ih uimre
želižda
u procesora
je koristi za Akademik
Card Banka I
Cards Banka II
ProcesorAuthorisatio Cards Cards
n management management
Managemen system system
t System
Akademik Card Switch center

Front office Front office

ATM & POS ATM & POS
managemen managemen
t system t system

ATM
ATM POS ATM
POS POS
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
 SMART KARTICE

• Kartica sa čipom.
• Prvu napravio Roland Moreno Francuz.
• Napravljena prva u saradnji sa Honeywell-Bull
• 1975. godine patentirana.
• 1978. Siemens proizvodi prvu karticu kao
”identification and transaction card”
• 1981. godine prvih 500 kartica na kongresu
EFMA
• 1984. Norvežani u mestu Lillestrom
eksperimentišu. Iste godine u Italiji TELLCARD
136
SMART KARTICE

137
 NIJE SVAKA KARTICA SA ČIPOM
SMART KARTICA
• SIMPLE MEMORY CARD. Ovo je
najjednostavniji oblik kartice sa čipom. Može
samo da memoriše podatke i nema mogućnosti za
procesiranje.
• HARDWIRED LOGIC CARD. Kartica sa
ugrañenom logikom je naprednija. Ona ima u sebi
ugrañenu logiku koja se uobičajeno koristi za
kontrolu procesa.

138
 Smart Card STARI TIP

EEPROM:
Electrically
Erasable
Programmable
Read-Only
Memory

SOURCE: SMART CARD FORUM

139
SAMO JE MICROPROCESSOR CARD
SMART KARTICA
• Microprocesor
• Cryptographic coprocesor
• 512 bytes RAM memorije
• 16 K ROM
• 8 K EEPROM

140
 Smart Card - KARTICA SA
MIKROPROCESOROM

Microprocessor

Contacts
Card
(Upside-down) Epoxy

SOURCE: SMART CARD FORUM

Contacts (8)
141
 STANDARDI I NJIHOVI ODNOSI

Card Terminal Acquirer Issuer

EMV
EMV Standardi
Standardi Platnih
Platnih
sistema
sistema
Nacionalni
Nacionalni
Standardi
Standardi

142
TASTATURA SA ČITAČEM KARTICE

143
 PREMA NAČINU OSTVARIVANJA
KONTAKTA SA ČITAČEM MOŽE BITI
• Kontaktna, kartica i čitač ostvaruju direktan
kontakt.
• Bezkontaktna, veza kartice i čitača
se ostvaruje na daljinu.

144
 Contactless Card
• Communicates by radio
– Power supplied by reader
– Data rate 106 Kb/sec
– Read 2.5 ms, write 9 ms
– 8 Kb EEPROM, unlimited read, 100,000 writes
– Effective range: 10 cm, signals encrypted
– Lifetime: 2 years (data retention 10 years)
– Two-way authentication, nonces, secret keys
– Anticollision mechanism for multiple cards SOURCE: GEMPLUS

– Unique card serial number 145

 Euro Banknotes
• European Central Bank has announced plans to
implant RFID tags in banknotes by 2005

• Uses
– Anti-counterfeiting
– Tracking money flows

146
PAYMENT ON A KEYCHAIN

SMALL AND CHEAP

147
Automated Toll Collection

148
SISTEM OKTOPUSI

149
SISTEM OKTOPUSI

150
SISTEM OKTOPUSI

151
 Octopus Expansion

• Identity card
• Access control
• Hotel room key
• Credit card
• McDonalds
• Mobile phone
• Home readers

SOURCE: CREATIVE STAR

152
 PREDNOSTI SMART KARTICE

• Smart kartica se koristi kada je izuzetno važna

sigurnost i zaštita obavljanja transakcija.
• Za svaki novi servis kod prethodnih kartica bio je
obavezan novi PIN, kod smart kartice se jedan
PIN koristi za više servisa.
• Može da izvrši potvrdu ispravnosti poruke.
• Digitalni potpis.
• Digitalni sertifikat.

153
 MANE SMART KARTICA

• Smart kartice su relativno skupe. Koštaju od

(3- 10 ??? $)? po komadu u zavisnosti od veličine
serije koja je poručena i tipa kartice.
• Cene čitača čip kartice je od 20 ???? $ pa naviše.
• Bezbednosni mehanizmi kod većine kartica su
stari već 10 godina i tehnološki su pri kraju.

• Uslovi u kojima funkcionišu vlažnost temperatura

savijanje ???????
154
PROIZVODNJA I PRODAJA SMART
KARTICA U SVETU

155
PODACI SA PREDVIðANJIMA SA
CEBIT-a 2002

156
PODACI SA PREDVIðANJIMA SA
CEBIT-a 2002

157
 STATISTIKA ZLOUPOTREBA
KARTICA
Primer Francuske
• U Francuskoj ima 35 miliona kartica.
• Zloupotrebe kod smart kartica su 0,02%
• Zloupotrebe kod ostalih kartica su 01-04%
• Transakcije preko Interneta predstavljaju 2%
ukupnog rada bankarskih kartica.
• Učešće u proneverama je 50% ukupnih
pronevera.
• Započeto je sa uvoñenjem kartica sa novim
sigurnosnim mehanizmima.
158
 OSTALE PRIMENE SMART KARTICA

• Zdravstvena kartica
• Elektronski novčanik
• Primena na Univerzitetima, ocene, plaćanje,
pristupne dozvole,
• Američka vojska i mornarica
• Administrativna kartica za sve poslove. Zaposleni
u administraciji i svi ostali kao lična karta.

159
 POZADINSKO POSLOVANJE SA
KARTICAMA
• Izdavanje kartice Banka
• Ugovor Banka
– Sa korisnikom
– Sa trgovcem
• Rad sa slipovima
– korisnički
– trgovački
• Slogovi sa Interneta
160
 KLASIČAN NAČIN RADA
Izdavanje kartice
• Korisnik na šalteru
popunjava formular.
• Otvara tekući račun.

• Za par dana dobija

karticu.
• Preuzima je i potpisuje
ugovor.

161
 KLASIČAN NAČIN RADA
Izdavanje kartice
• Prilikom preuzimanja
kartice dobija
zapečaćen koverat sa
PIN brojem

162
 UGOVOR SA TRGOVCEM

• Posebno odeljenje koje se bavi trgovačkom

mrežom.
• Sklapaju pojedinačno ugovore sa trgovcima.
• Pošto trgovac nije po zakonu obavezan da
primi karticu potpisuje ugovor.
• Ne može da bude obavezna po zakonu jer
ima proviziju. (VISA – 3%)

163
 ORGANIZACIJA POSLOVA VEZANIH
POZADINSKO POSLOVANJE

ZA POSLOVANJE SA DEBIT
KARTICOM
• 1.- Prihvat slipova i naloga od prodavaca • 15.-Priprema podataka i naloga za slanje banci
• 2.- Unos podataka sa slipova i logi_ka kontrola vlasnika kartice
• 3.- Obrada unetih podataka • 16.-Odprema podataka i naloga
• 4.- Priprema naloga za isplatu prodavcu • 17.-A_uriranje podataka potrebnih za autorizaciju
• 5.- Priprema naloga i slogova za banku vlasnika • 18.-Autorizacija
kartice • 19.-Izveštavanje
• 6.- Slanje podataka i naloga banci vlasnika kartice • 20.-Sistemski poslovi
• 21.-Reklamacije
• 7.- Unos matičnih podataka • banke
• 8.- Ažuriranje matičnih podataka • korisnika
• 9.- Brisanje podataka • trgovca
• 22.-Definisanje limita
• 10.-Priprema podataka za druge procesore • 23.-Članarine
• 11.-Priprema naloga za naplatu od drugih procesora • 24.-Obaveštavanje korisnika
• 12.-Odprema podataka i naloga • 25.-Statistika
• 26.-Obračun kamata po neblagovremeno plačenim
• 13.-Prijem podataka i naloga od drugih procesora potraživanjima
• 14.-Obrada primljenih podataka • 27.-Praćenje novčanih kazni i penala
164
 PROBLEMI PRIVATNOSTI
• Kartice uvek ostavljaju trag i nije moguće
sprečiti praćenje tog traga.
• Slog koji prati karticu je veoma detaljan
kako bi se omogućio servis reklamacije.
• Rok za reklamaciju kod kartice je 90 dana.
• Toliko je i obaveza principala da čuva
slipove.
• Privatnost je onolika koliko je poverenja u
principala. 165
 ŠTA NAM SE MOŽE DESITI NA
INTERNETU AKO NEMAMO SOPSTVENE
SISTEME PLAĆANJA

Već nam se dešava

166
 STRANI PROCESOR - STRANA
KARTICA

• Strana kartica radi na domaćem sajtu.

– Roba izlazi van zemlje novac nije ni došao u
zemlju. Pun iznos ostaje na stranom računu.
– Roba izlazi van zemlje, uplaćena je cena ali bez
provizije. Provizija ostaje van zemlje. (provizije
su od 3-15%)
• Odličan metod za izvoz kapitala

167
 STRANI PROCESOR – DOMAĆA
KARTICA

• Domaća kartica na domaćem sajtu preko

stranog procesora.
– Roba ostaje u zemlji, a pun iznos kapitala
odlazi na strani račun.
– U svakom slučaju provizija ostaje stranom
procesoru.
• Da bi se postala kolonijalna sila nije
potrebna vojska, dovoljno je imati uspešne
procesore plaćanja. 168
 STANDARDI KOJI REGULIŠU KARTICE

• Sledeći standardi regulišu pomenutu materiju:

• JUS ISO/IEC 7810 – Identifikacione kartice – Fizičke karakteristike
• JUS ISO/IEC 7811-1 – Identifikacione kartice – Tehnika zapisivanja-Deo 1: Reljefno utiskivanje
• JUS ISO/IEC 7811-2 – Identifikacione kartice – Tehnika zapisivanje-Deo 2: Magnetna traka
• JUS ISO/IEC 7811-3 – Identifikacione kartice – Tehnika ztapisivanja-Deo 3: Položaj reljefno
utisnutih znakova na karticama ID-1
• JUS ISO/IEC 7811-4 – Identifikacione kartice – Tehnika zapisivanja-Deo 4: Položaj magnetnih traka
za čitanje – Staze 1 i 2
• JUS ISO/IEC 7811-5 – Identifikacione kartice – Tehnika zapisivanja-Deo 5: Položaj magnetne staze
za čitanje/pisanje-Staza 3
• ISO IEC 7811-6 – Identifikacione kartice – Tehnika zapisivanja-Deo 6: Magnetna staza visoke
koercitivnosti
• JUS ISO/IEC 7812-1 – Identifikacione kartice – Identifikacija izdavaoca-Deo 1: Sistem brojeva
• JUS ISO/IEC 7812-2 – Identifikacione kartice – Identifikacija izdavaoca-Deo 2: Procedure za
podnošenje zahteva i registraciju
• JUS ISO/IEC 7813 – Identifikacione kartice – Kartice za finansijske transakcije

169
 STANDARDI KOJI REGULIŠU KARTICE

• ISO/IEC 7816-1 – Identifikacione kartice – Kartice sa integrisanim kolom/kolima sa kontaktima-Deo

1: Fizičke karakteristike
• ISO/IEC 7816-2 – Identifikacione kartice – Kartice sa integrisanim kolom/kolima sa kontaktima-
Deo2: Mere i položaj kontakata
• ISO/IEC 7816-3 – Identifikacione kartice – Kartice sa integrisanim kolom/kolima sa kontaktima-Deo
3: Elektronska signalizacija i protokoli za prenošenje
• ISO/IEC 7816-4 – Identifikacione kartice – Kartice sa integrisanim kolom/kolima sa kontaktima-Deo
4: Medjusistemske komande prilikom razmenjivanja
• ISO/IEC 7816-5 – Identifikacione kartice – Kartice sa integrisanim kolom/kolima sa kontaktima-Deo
5: Sistem brojeva i procedure za registrovanje aplikacija
• ISO/IEC 7816-6 – Identifikacione kartice sa integrisanim kolom/kolima sa kontaktima-Deo 6:
Medjusistemski elementi podataka
• ISO/IEC 7816-7 – Identifikacione kartice – Kartice sa integrisanim kolom/kolima sa kontaktima-Deo
7: Medjusistemske komande u jeziku strukturisanog upita o karticama (SCQL)
• ISO/IEC 7816-8 – Identifikacione kartice – Kartice sa integrisanim kolom/kolima sa kontaktima-Deo
8: Medjusistemske komande u vezi sigurnosti i zaštite

170
 STANDARDI KOJI REGULIŠU KARTICE

• ISO/IEC 10373-1 – Identifikacione kartice – Metode ispitivanja-Deo 1: Ispitivanje opštih

karakteristika
• ISO/IEC 10373-2 – Identifikacione kartice –Metode ispitivanja-Deo 2: Kartice sa magnetnom stazom
• ISO/IEC 10373-5 – Identifikacione kartice – Metode ispitivanja-Deo 5: Kartice sa optičkom
memorijom
• ISO/IEC 10536-1 – Identifikacione kartice – bezkontaktne kartice sa integrisanim kolom/kolima-Deo
1: Fizičke karakteristike
• ISO/IEC 10536-2 – Identifikacione kartice – Bezjkontektne kartice sa integrisanim kolom/kolima-
Deo 2: Dimenzije i lokacija spojnih površina
• ISO/IEC 10536-3 – Identifikacione kartice – Bezkontaktne kartice sa inegrisanim kolom/kolima-Deo
3:Elektronski signali i procedura ponovnog startovanja
• ISO/IEC 11694-1 – Identifikacione kartice – Kartice sa optičkom memorijom-Deo1: Opšte
karakteristike
• ISO/IEC 11694-2 – Identifikacione kartice – kartice sa optičkom memorijom-Deo 2: Dimenzije i
položaj raspoloživih optučkih površina
• ISO/IEC 11694-3 – Identifikacione kartice – Kartice sa optičkom memorijom-Deo 3: Optičke
osobine
• ISO/IEC 11694-4 – Identifikacione kartice – Kartice sa optičkom memorijom-Deo 4: Logička
struktura podataka 171
 HVALA NA PAŽNJI

PLAĆANJE PREKO INTERNETA

SIGURNOSNI MEHANIZMI

172